Poezija moga zivota

Smrt

   " Kako da prebolim smrt tebe kad sam te volela najvise na svetu? Kad si odredjivao mene, moje postojanje, svu moju zelju i srecu.. Kako da prevazidjem saznanje da ti vise necu cuti glas, glas koji me je umirivao, kome sam verovala, koji me je uzbudjavao? Kako da se pomirim sa tim da ti nikad nisam iskreno uspela reci koliko i ja tebe volim? Kako da se pomirim sa tim da taj dan sam bila daleko, da nisam mislila na tebe, da ti nisam trazila oprostaj? Kako da savladam bes zbog nepravde koja te odnela mnogo pre nego sto je trebalo?

 Svakog novog dana, i posle toliko vremena, se gusim,pokusavam da mislim na druge stvari, da nesto drugo radim, ali nista nema smisla. NE MOGU DALJE

Mrzela sam kad te bolelo, htela sam da ti budem blizu, ali sam kao i uvek pobegla. Nisam mogla sve to da podnesem. Tih dana gledao si kroz mene. I ni tada ti nisam mogla reci te tri reci koje oduvek za tebe imam. A nisi zeleo ni reci da mi kazes. I otisla sam.. Iscupala sam srce i tebi i sebi,i zgazila sve one godine kada smo cuvali jedno drugo.

 Ni sada ti ne mogu doci. Nisam te posetila ni jednom. Oprosti."  (Sara16god-15.11.2002)

Zelim samo da kazem da neki posebni ljudi nam se zauvek vezu na srce. Neke ljubavi nikad nece sijati manjim sjajem. I kad ponovo zavolimo, nece biti isto. Tebe jos uvek nisam posetila, jer neke nase grehe nista ne moze iskupiti. Mogu samo da naucim da zivim sa tim.  (Sara22god)