Ни сам понекад не знам куд ћу,спакован у своје воње, испреплетан сумраком магле која носи страх. Ходам у грешкам, храним се тугом година и грејем месецом усамљених звезда. Можда сам ти пришао далеко, а можда сам остао да стојим,жедан, а слеп да видим сваки твој залазак...
Поздрав и пиши и настави да инспиришеш, јер лепо пишеш
03/02,2009, at 23:20
Visit krilaandjela
Ни сам понекад не знам куд ћу,спакован у своје воње, испреплетан сумраком магле која носи страх. Ходам у грешкам, храним се тугом година и грејем месецом усамљених звезда. Можда сам ти пришао далеко, а можда сам остао да стојим,жедан, а слеп да видим сваки твој залазак...
Поздрав и пиши и настави да инспиришеш, јер лепо пишеш
03/04,2009, at 03:09
Visit sara22
hvala ti. razumemo se